Хармоника је полифони и аерофонски музички инструмент са клавијатуром или
дугмадима. Музичар на хармоници (хармоникаш) рукама шири и скупља мех чија
ваздушна струја пролази кроз вентиле. Ове вентиле контролишу хармоникашеви прсти
притиском на дирке.
Тело хармонике се састоји из две дрвене кутије повезане мехом. Величина и маса
хармонике варира у зависности од њеног типа, броја регистара и басова. Сам притисак на
дирке се не користи као изражајно средство, нити се њиме контролише јачина звука, већ се
за то користи искључиво пумпање меха. Разликују се три основне врсте
хармоника: клавирска хармоника , хроматска са дугметима и дијатонска хармоника .
Сматра се да је прву хармонику конструисао Кристијан Фридрих Лудвиг Бушман 1822. у
Берлину. Хармонику је патентирао Цирил Демиан 1829. у Бечу. Његова хармоника је
имала тастере само на једној страни, док је друга служила само за развлачење.
Хармоника је фолклорни инструмент популаран широм света
( Француска , Италија , Централна и источна Европа , Латинска Америка ). Веома је присутна
у традиционалној и новокомпонованој музици Србије . Хармоника се ређе користи као
инструмент у популарној и озбиљној музици, али се користи и у класичној музици,
нарочито од друге половине 20. века. Велики допринос развоју хармонике и литератури за
хармонику дали су руски композитори.
