Гитара је жичани инструмент . Најчешће има 6 жица [e – h – g – d- a – e], које
звуче октаву ниже. Звук се постиже окидањем жица прстима или трзалицом (плектроном,
плектрумом). Најчешћи систем квартно-терцног штимовања (италијански штим) користи
за три дубље – басове жице тонове: велико Е и А и мало d, а за три тање, мелодијске
струне: мало g и h и e. Музичка нотна литература за гитару записана је за октаву више него
што стварно звучи. Као изузетно подесан хармонски инструмент гитара има велику
примену у камерној музици, где до изражаја долази њена пратећа (корепетитивна улога),
али ништа мање није заступљена ни у солистичком – уметничком музицирању. Музички
инструмент гитара глобално је данас један од најзаступљенијих и најпопуларнијих
кордофона, са запаженом позицијом и у музичком животу Балкана.
Претеча гитари, поклапа се са открићем и коришћењем ловачког лука, у периоду
палеолита, око 30 000 до 15 000 пре нове ере, на просторима данашњег афричког
континента. При наглом одапињању разапете тетиве, биљног или животињског порекла,
прачовек је морао уочавати карактеристични пропратни шум.
Од оваквог примитивног праузора даља еволуција инструмента, његова експанзија
и дивергенција, текли су сукцесивно, различитог квалитета и интензитета. У циљу
појачавања звучног волумена формирана су резонантна тела (корпуси) разноврсних
облика, са посебно конструисаним вратовима, а у настојању диференцирања висине тонова
и обогаћивања звучне палете, на инструментима је усавршено темперирање тонског
система и мењан број струна (жица). У раздобљу старог века, у музичким праксама народа
чије су културе биле на израженијем нивоу, среће се већ врло богат репертоар трзалачких
кордофона. По облику, величини и конструкцији, многобројни варијетети харфи, лира и
лаута били су комплекснијег изгледа и имали су посебног значаја у свакодневном животу
људи древних цивилизација, попут Месопотамије, Египта, Персије, затим арапског,
јеврејског и других народа Блиског и Средњег истока. Ове колевке музичке културе били
су први расадници трзалачких жичаних инструмената, који се потом преносе и спорадично
јављају и на југоисточном европском тлу.
Сматра се да гитара води порекло са Блиског истока . Реч гитара и потиче из
( Персије ). Гит значи музика, а тар жица.
Гитара је постала популарна у 14 веку, када је доспела у Шпанију . Композиције на гитари
писали су Гарсија , Шуберт , Паганини итд. Захваљујући својим тонским и техничким
могућностима, као звучно изражајно средство, гитара је изборила подједнако експонирну
улогу у солистичкој и камерној музици. Присутна у различитим музичким жанровима,
њена еволуција прати дуги историјски развој свеукупне људске цивилизације. Имајаћи у
виду доминацију појединих жичаних рођака гитаре и у старијим стилским епохама,
трзалачки кордофони су у целини били и остали изузетно важан чинилац свеукупне
музичке и културне сцене. Данас се гитара највише користи у рок и метал музици . По
наводима Завода за статистику Р. Србије из децембра 2004. године 3 % становништва
Србије поседује гитару, а само 1 % клавир.
Обимну књигу о развоју гитаре на Балкану са библиографијом музиколошких студија и
чланака објавио је гитариста, музиколог и педагог, Урош Дојчиновић .
Пре њега развој гитаристичке уметности на Балкану нико није обрађивао.