Клавир (Piano), је акустични, жичани музички инструмент са диркама код којег
се тон производи ударом филцем прекривеним чекићем о металну жицу . Због својих
великих техничких и изражајних могућности клавир је један од инструмената са
најбогатијом музичком литературом. Опсег клавира обухвата тонове од субконтра A ( 2 A)
до c 5 . Музика за клавир најчешће се пише у два линијска система. Горњи систем се
углавном изводи десном руком, и најчешће се записује у виолинском кључу док се доњи
систем углавном изводи левом руком и записује у бас-кључу . Извођач чији је инструмент
клавир зове се пијаниста .
Клавир је измео Бартоломео Кристофори у Италији око 1700. године (тачна година
није позната). Он се свира користећи клавијатуру , која је низ дирки (малих полуга) које
извођач притиска или удара прстима обе руке како би узроковао да чекићи ударају у жице.
Реч piano је скраћена форма речи pianoforte, италијанског термина за верзије инструмента
из раних 1700-их, што је изведено из назива gravicembalo col piano e forte и fortepiano.
Италијански музички термини piano и forte назначавају „мек” и „гласан” респективно, што
се у овом контексту односи на варијације јачине гласности) произведене у респону на
додир или притисак пијанисте на дирке: што је већа брзина притиска дирке, то је већа сила
чекића који удара струне, и то је гласнији звук произведене ноте. Име овог инструмента је
креирано у контрасту са чембалом , музичким инструментом који не омогућава варијације
јачине. Први фортепијано инструменти током 1700-их ималi су тиши звук и мањи
динамички опсег.
Већина модерних клавира има ред од 88 црних и белих дирки, 52 белих дирки за ноте Це-
дурне лествице (Ц, Д, Е, Ф, Г, А и Б) и 36 краћих црник дирки, које су издигнуте изнад
белих дирки, и постављене више назад на клавијатури. То значи да клавир може да
производи 88 различитих висина тона (или „нота”), идући од најдубљег басног опсега до
највишег сопрана. Црне дирке су за „ предзнаке ” (Ф♯/Г♭, Г♯/А♭, А♯/Б♭, Ц♯/Ц♭, и
Д♯/Е♭), који су потребни да би свирало у свих дванаест лествица. У ређим случајевима,
неки клавири имају додатне дирке (што захтева додатне струне). Већина нота има три
струне, изузев басева, који градирају од једне до две.
